Stigli rezultati, nisu dobri. Isplakali ste se kao malo dete veče pre. Sad je na redu lekar. Kada se moje prvo veče završilo, odmah sutra, a sećam se bio je ponedeljak, otišao sam kod lekara opšte prakse u Dom zdravlja. Kako nisam imao zakazano, sestra me je upitala "Da li je hitno?". "Od ovog sigurno neću umreti, ali sam jako nervozan, psihički pukao i bilo bi dobro da me primi." Kako taj dan nije radila zakazala mi je pregled za sredu. Nekako sam to prihvatio.
U sredu dolazim, donosim sa sobom papire sa spermograma. Dobar dan, dobar dan, ja došao, problem takav i takav. Bez problema sam dobio uput za urologiju KBC Bežanijska kosa. Sad je na redu bilo zakazivanje pregleda, što je nekim čudom takodje relativno brzo i uspešno završeno. Naime, već u četvrtak sam pozvao navedenu ustanovu i na moje pitanje kad mogu da zakažem, sestra je prvo rekla "pa gde kod nas, ovde je gužva, zašto...bla bla". Uplašen da ću čekati dugo na termin, još gore, da ću morati da tražim nov uput za neku drugu ustanovu, milim glasom sam rekao "pa ja sam dobio za vas, stvarno ne znam.." U tom trenutku, užurbanim i pomalo ljutitim glasom, rekla je da dodjem sutra u 09 sati.
Sutra u 9!!! Mislim ovo je stvarno ekstra, posebno za naš zdravstveni sistem u kom se čeka lekar i po mesec ili dva dana. E, a što se tiče tog odlaska, moram reći da sam igrom slučaja završio kao pacijent načelnika odeljenja urologije. Naravno da to ne mora ništa posebno da znači, ali nekako umiri činjenica da eto, glavni i odgovorni će da vas leči, a ne neki lekar na specijalizaciji ili generalno sa malo iskustva. Ja ipak imam problem koji zahteva eksperta, zar ne. Sve su to stvari koje su barem meni prolazile kroz glavu pre tog prvog odlaska. O svemu sam razmišljao, bitnim i nebitnim stvarima. Iako sam znao da magičnog rešenja nema, kao da sam se istom nadao.
Generalno KBC Bežanijska kosa za mene ima status humane zdravstvene ustanove. Šta to u praksi znači. Prvo relativno je okrečena, sa dovoljno mesta za sedenje, a ukoliko je na pomolu dugo čekanje ima dosta zelenila, donekle i klupa na kojima čovek može da sačeka, daleko od gradske buke i vreve. Sistem je solidno organizovan i jednom kada udjete u isti, skoro da sve ide glatko. Kažem opet, sve ovo je na osnovu ličnog iskustva. U vezi sa pregledima uglavnom su tada svi zakazivani za isti termin, odnosno vreme. Što i nije toliki problem, barem meni, jer sam ceo dan odvojio. Psihički sam se spremio za duga čekanja, pa mi ništa nije bilo ni teško ni strašno.
U roku od jednog sata i nešto minuta preko našao sam se u ordinaciji. "Lezite i skinite pantalone i donji veš, do kolena." Svaka čast vama ženama, odlazak kod ginekologa, posebno prvi put mora da je jako, u najmanju ruku čudno iskustvo. Stavio doktor rukavice i kreće da pipa, pa povuče testise levo, pa desno. Okrene se nešto do kompjutera i papira koje sam doneo, pogleda opet i kaže da se obučem. "Doktore jel ima nade?" uplašeno i nervozno sam uputio pitanje. "Napravićemo da valja. Treba da uradite ultrazvuk abdomena, ultrazvuk skrotuma, bris uretre, nov spermogram, krvnu sliku, urin, urinokulturu i dodjite na kontrolu za dva meseca."
I napokon tako počinje. Moje lečenje steriliteta, februara 2016. godine.
